О галерији

               Галерија Ђуре Јакшића у Крагујевцу, отворена је 9. јуна 2020. године, на месту где је била кућа у којој је, од октобра 1863. до фебруара 1865. године, док је радио као професор цртања и начертанија у крагујевачкој Гимназији, живео и стварао Ђура Јакшић.

               Осим уметничке галерије, која организационо припада Народној библиотеци Вук Караџић, у подрумском делу Куће Ђуре Јакшића у Крагујевцу  налази се Винско- ракијски хаб, који води Регионална агенција за економски развој Шумадије и Поморавља. Тај део, намењен је  промоцији успешних произвођача вина и ракије на овим просторима и њиховим брендовима.

               Галерија Ђуре Јакшића је мултимедијалног типа, са сталном поставком коју чине слике овог великог уметника 19. века, релевантне за упознавање са стилским карактеристикама и тематским интересовањима најаутентичнијег представника српског Романтизма, када је ликовно стваралаштво у питању. Са његовим животним путем, цртама личности, друштвеним приликама и рефлексијама на ликовна и књижевна дела, посетиоци се упознају кроз видео презентацију, која ставља акценат на дела изложена у галеријском простору. Сталну поставку условно речено, с обзиром да се она може видети само два до три пута годишње у слободним терминима између других тематских изложби, чине репродукције на платну, преузете из Матице Српске, Народног музеја у Београду и Музеја Југославије.

             Осим што чува сећање на великог српског Романтичара и његово стваралаштво, галерија Ђуре Јакшића, у савременом стваралаштву, књижевном и ликовном, настоји да постави паралеле, да пронађе и афирмише оне вредности, које су дело Ђуре Јакшића, чиниле посебним; организује ликовне и књижевне програме, песничке сусрете, пројекције, предавања, музичке догађаје, а посебно оне који својим садржајем  дело, контакте, идеале, животну причу, утицаје, целокупна сазнања о Ђури Јакшићу, чине комплетнијим; подржава  креативне појединце и групе, носиоце авангардних, напредних идеја, приступа и визија, какве је у своје време имао и Ђура Јакшић. Афирмација савремених трендова на пољу културе и уметности, али и целокупног српског културног наслеђа, такође су предмет  интересовања и активности у Галерији Ђуре Јакшића.

Ђура Јакшић у Крагујевцу

                Сликар и књижевник Ђура Јакшић, изразити је представник  српског Романтизма. Док се школовао за сликара у Темишвару, Бечкереку, Пешти, Бечу и Минхену, писао је и објављивао рукописе у актуелним часописима свог времена Даници и Јавору. И док је у сликарству остао једини аутентични представник правца коме је припадао, у књижевности је само један у низу аутора романтичарског израза. Стваралаштво Ђуре Јакшића и књижевно и ликовно, бојила су дубока лична осећања, љубав и патриотизам, пре свих.

               Рођен 1832. године у Српској Црњи, у Банату, у породици свештеника Дионисија и мајке Христине, Ђура Јакшић  је био прво од деветоро деце Јакшића. Његов животни пут био је препун лутања, сталног мењања места боравка у потрази за новим послом и личним испуњењем. Једно у низу његових намештења било је за професора цртања и начертанија у крагујевачкој Гимназији, па ће у Крагујевцу боравити од октобра 1863. до фебруара 1865. године.                    

                   Немирног духа, неисцрпне инспирације и јаког интелекта Ђура Јакшић је сваку нову средину у којој би се нашао, доживљавао као подстрек и могући простор за напредак и деловање. У Крагујевцу се као гимназијски професор од септембра 1863. до фебруара 1865. дружио са колегама и са њима размењивао идеје о сврси живота и стваралаштва. У крагујевачком Читалишту је са интелектуалном елитом града, предузимао акције у циљу просвећивања и духовног уздизања крагујевачке чаршије, која са преласком престонице у Београд, остаје помало летаргична и успавана.

              У Крагујевцу су настали неки од најпознатијих и најлепших стихова Ђуре Јакшића.‘‘ Отац и син‘‘ је сатирична песма коју је он посветио свом гимназијском колеги и пријатељу Вулету Паштрмцу, сину Симе Милосављевића Паштрмца, јунака и војводе из Другог српског устанка, домоуправитеља на двору Кнеза Милоша Обреновића у Крагујевцу. У оближњој Сабанти, на брежуљку под липама, настала је и његова песма ‘‘ На Липару‘‘, која слови за најлепшу елегију српског Романтизма.  

               Портрет директора крагујевачке гимназије Ђорђа Ћирића, један је од његових најбољих портрета. Сликан једноставним ликовним језиком, спаја физички изглед и карактер портретисаног, лирско и мисаоно. Однос маса и однос светлости и сенки, као и вертикала, коју уметник следи док поставља фигуру у простору, измамили су одушевљење критичара. Професор на катедри за историју уметности Филозофског факултета у Београду и реномирани ликовни критичар др Лазар Трифуновић  између осталог пише : ‘‘ Гледалац може само да уздахне над судбином, приликама и људима у 19. веку, који нису схватили, ни видели, да се у њиховом суграђанину, паланачком учитељу Ђури Јакшићу, крије сликарски див‘‘.

                Дошавши из Крагујевца у Сабанту  за сеоског учитеља, уметник 1865. године, слика и портрет сабаначког свештеника Косте Рашковића, који осим ликовних квалитета, као и Ћирићев, има и велику документарну вредност. Из времена Ђуре Јакшића, остала је такође у Сабанти, његовом руком сликана икона Светих апостола Петра и Павла, која се данас чува у Епархијском дому  крагујевачке Саборне цркве. Из 1865. године је и икона ‘‘ Ваведење‘‘ Ђуре Јакшића, настала у манастиру Каменац код Груже, данас део Уметничко- историјске збирке Народног музеја у Крагујевцу.

              Бројне анегдоте, односе се на његов живот у некадашњој српској престоници, где је Ђура Јакшић дошао за женом Тином и сином Милошем. Овде се родио његов други син Белуш, а на Липару, у Сабанти, на петнаестак километара од Крагујевца и ћерке Милева и Тијана, која ће постати супруга нашег великог песника Војислава Илића.

                    Од 1962. године, у порти цркве на Липару, где је била и сеоска школа у којој је Ђура Јакшић радио као учитељ, пошто је отишао из Крагујевца, одржавани су са повременим прекидима у континуитету и Липарски сабори, на којима је афирмисано књижевно и ликовно стваралаштво савременика, а највећи српски књижевници и академици, у оквиру тих програма, држали су беседе Ђури у част.

                  У манастиру Враћевшница на четрдесетак километара од Крагујевца, Ђура Јакшић је 1864. године, насликао читаву плејаду српских владара и војсковођа, међу којима је и портрет кнеза Милоша Обреновића, једини сачуван до данас, после пожара у коме је страдао тај значајан сегмент опуса великог уметника.

                   Колико год кратак био боравак Ђуре Јакшића у Крагујевцу, овај град и околина, чувају богато културно наслеђе, које се односи на његов живот и стваралаштво на овим просторима, било да је то материјална или духовна заоставштина, са више или мање значајном уметничком и документарном вредношћу.

 

Адреса

Карађорђева 36, Крагујевац
034 555 555
[email protected]

Радно време

Понедељак – Петак: 09.00 – 20.00
Викенд: Не радимо

Пратите нас